Саграђен је по пројекту Александра Секуловића и заштићен у оквиру комплекса „Старо сајмиште“ који је проглашен за културно добро.
(Сл. лист града Београда, бр. 16/87)
Објекат је кружне основе са наглашеним улазним делом правоугаоне основе. Поред класичних изложбених просторија Павиљон је обухватао и галерију са специјалним полузеленим осветљењем. Површина Павиљона износила је 1.320 м2, а основна намена објетка је изложбени простор. Изграђен је у стилу арт декоа, антологијски пример српске међуратне архитектуре, било је то прво здање града Београда на левој страни реке Саве, својеврсна претходница онога што ће касније постати Нови Београд. Павиљон је касније дозидан.
Комплекс Старог сајмишта на левој обали Саве, изграђен је 1937. године по пројекту арх. Тричковића, Лукића и Татића, као први београдски сајам, који је имао 14.000 м2 изложбеног простора. До 1941. године у њему су приређиване редовне пролећне и јесење изложбе различитог садржаја: аутомобила, аеронаутике, занатства, текстила, обуће. За време окупације 1941–1944. године сви изложбени павиљони били су претворени у злогласни концентрациони логор, у коме су мучени и убијани родољуби, присталице НОП и Јевреји. Овај логор био је главни сабирни центар за београдске Јевреје који су одатле углавном транспортовани у друге логоре. После Другог светског рата Сајмиште је преуређено и његов већи део претворен је у уметничке атељее београдских сликара и скулптора.