Подигнута је на земљишту (плацу) површине 1.577 метара. Никола Спасић је 1910. године купио кућу у Кнез Михаиловој улици број 19, која је тада имала само партер и спрат из Кнез Михаилове, а имала је велико двориште које је излазило на Обилићев венац број 17. Кућа је грађена око 1875. године по пројекту Александра Бугарског. Пројекат доградње урадио је Никола Несторовић око 1910. године, а Никола Спасић је 1913. године на овом великом комплексу подигао ново здање које је имало партер и два спрата из Обилићевог венца број 17 и са делом према улици Кнеза Михаила било повезано бочним крилима, тако да је добијен тзв «Спасићев пасаж», који је имао капије и био покривен стакленом куполом.
„Задужбина Николе Спасић која излази на Кнез Михаилову и Обилићев венац окружује такозвани Спасићев пасаж, који је својевремено био покривен стакленом куполом и имао две капије од кованог гвожђа у стилу сецесије. Купола је срушена већ за време Првог светског рата. Није извесно када је скинута капија према Кнез Михаиловој, али је она друга која излази на Обилићев венац постојала до раних 1980-их. Недавно сам сазнала од колеге који је писао рад о сецесијским кованицама у архитектури Београда да нигде није сачувана фотографија те капије, нити постоје старе скице за њену израду. Обрадовао се бескрајно кад се испоставило да сам је ја снимила још као гимназијалка, посебно заљубљена у београдску сецесију. Дакле, ово је можда једина сачувана фотографија лепе капије Спасићевог пасажа.“
Бранка Ђорђевић-Наканиши
(објава на фејсбук групи Био једном један Београд)